МИР БОЖИЈИ ХРИСТОС СЕ РОДИ!

 

 На Бадњи Дан посте сви укућани, а трпеза тога дана би требала да буде обилна и свечана. Божићни пост почиње 40 дана пре самог Божића и за њега су везани многи обичаји из Православне и народне традиције. Најважнија промена у обичајном циклусу огледа се у начину припремања и узимања хране. Ово су дани поста. У време поста се не сме јести мрсна храна. Под мрсном храном подразумева се сва храна животињског порекла. У исхрани се не користе месо, млеко и млечни производи, јаја. Најстрожији пост који упражњавају монаси не дозвољава употребу уља, већ се сва јела морају спремати на води. Осталим верницима употреба уља као и биљног маргарина није забрањена. Риба, морска и речна, је дозвољена у одређене дане.
 

Православни пост има две стране: духовну и телесну.
Духовна страна поста огледа се у уздржавању од злих помисли и дела, као и од било каквог сагрешења. Време поста је време нашег опроштаја онима који су нам неко зло нанели. То је време љубави, милосрђа и уздизања у вери, до чега се стиже свакодневним молитвама.
 

Телесна страна подразумева промену начина исхране и потпуно избегавање одрђене врсте хране.У Православљу храна има и духовну страну, јер се верује да се јелом Богослужи, као што се на Богослужењу једе тј. причешћује.
Пост се завршава на Божић. Код Срба се Божић слави 25.децембра по јулијанском и 7. јануара по грегоријанском календару. Поред Срба, старог, јулијанског календара придржавају се још Руси и поједине мање Православне црквене заједнице и неки манастири на Светој Гори, док је већина западних Хришћанских Цркава одавно прешла на нови, грегоријански календар и празник Христовог рођења слави 25. децембра.
 

Божићња трпеза увек је свечана и поред многобројних јела, за коју је заслужна машта домаћице и финансијске могућности домаћина, мора имати и обавезна обредна јела која се само овог дана припремају. Та јела су божићна печеница и чесница. Печеница је цело младо прасе и то је једна врста жртве која се приноси Богу и вуче корене из претхришћанског времена, а помиње се и у старозаветним књигама.Чесница је обична бела погача умешана од пшеничног брашна. У чесницу се ставља златан новчић и за ручком се искључиво ломи рукама. Онај ко у свом парчету пронађе новчић имаће среће у току наредне године. Чесница спада у хлебне или бескрвне жртве и њене корене треба тражити у старозаветним причама о приношењу жртви Богу.
 

На Бадњи дан, рано изјутра, домаћин куће одлази по бадњак (храстић) који до ноћи стоји пред кућом у дворишту, а у становима и зградама у предсобљу. Са заласком сунца, на Бадње вече, бадњак се уноси у кућу, а по поду посипа слама, док се у становима завежљајчић са бадњаком и сламом ставља испод стола на коме је припремљена вечера. Бадњачка вечера је строго посна. Бадњачки колач не сече се ножем него се ломи руком. Не сме се појести сво јело и пиће, него се понешто оставља преко ноћи, на оном месту на коме се вечерало. О Бадњој вечери као и првог и другог дана Божића, трпеза се не диже нити се ђубре избацује. На Бадње вече осим погаче умешене без квасца, једе се риба пржена на уљу, мед, вино и пасуљ(обично пребранац), а ту су и ораси, јабуке, крушке, суве шљиве, урме, суво воће, бадем и лешници.
 

Положајник је прва особа која на Божићно јутро уђе у кућу и он по веровању доноси срећу у кућу. Зато се за Положајника обично узима дете, али он може бити и одрастао човек. Он укућане поздравља са: "Христос се роди!" и "Срећан Божић!", на шта му укућани одговарају: "Ваистину се роди!" и "И теби срећу да Бог да!".
На Божић ујутро домаћица спрема чесницу (у коју ставља новчић) и Божићни колач. Божићни ручак почиње пошто се домаћин врати из цркве и свим укућанима честита Божић, као и они њему. Ручак почиње тако што се домаћин прекрсти, запали Божићну свећу, окади трпезу, прочита Оче наш и пререже Божићни колач. Онда узима чесницу, подигне је у вис, окрене је у круг три пута, преломи преко средине и сваком за столом одломи по једно парче. Печено прасе или Божићна печеница најчешће је јело на трпези. Од ње се на Божић не једе глава и плећка, веће се оне чувају за Нову годину (Мали Божић, како се овај празник у народу често назива). Божић је весео празник, пун радости и љубави међу укућанима.