О ПРАВОСЛАВНОМ КАЛЕНДАРУ

У Грчкој Крмчији, у примедби на 6. апостолско правило, каже се: Што је 
Богу угоднији поредак наше пасхалије и у опште календара, тиме је већа нетачност пасхалије и календара латинског. То је јасно из чуда, која је Бог 
јављао, а и сада јавља: 

ПРВО: У Египту ( предео Илиопоља ) код елике пирамиде догађа се сваке године овакво чудо: На Велики Четвртак увече ( по нашем православном календару, а не по католичком ) избацује земља остатке 
човечијег тела и кости, којима се напуни широко поље, остају ту до четвртка по Васкрсу, тада их нестаје и више се не показују до идућег Великог Четврка. то није никаква басна, него правда и истина, коју 
потврђују многи стари и нови историчари, нарочито Нектарије, који о овоме говори у својој арабијској хронографији на 266 страни. Он је то својим очим видео, као што је видео некад пророк Језекиљ, и казе да те кости 
напомињу будуце васкрсење мртвих. 

ДРУГО: Поменути Георгије историчар каже да је Пасхасин писао цару Лаву како некада православни празноваху Пасху 22 априла, а католици 25 марта, и један сув извор напуни се водом 22априла, то јест на нашу Пасху, а не на латинску. 

ТРЕЋЕ: У Грчком Синаксару стоји описано следеће чудо светог пророка Илије: Неки Пајсије, игуман манастира светог пророка Илије у Јерусалиму 
дође у Цариград, и из Цариграда оде до Београда, у време када се тамо бавио патријарх Пајсије. У то време живео је у Београду један православни Хришћанин, који је имао католкињу за жену. На дан светога Илије хоћаше жена да умеси хлеб, а муж јој рече: Данас је празник пророка Илије, и не треба радити. Но жена му одговори, да је тај празник прошао пре 13 дана. Тако се изроди свађа међу њима. Упорна жена замеси тесто, но гле чуда! Тесто у њеним рукама претвори се у камен. На то чудо сабраше се суседи, и сваки узе по један део тога камена. И 
Пајсије се ту догоди, па и он уyе један део камена, као сведочанство 
чуда Божјега, и однесе собом у Јерусалим. Тај камичак обеси Пајсије пред икону светога пророка Илије у свом манастиру. 

Латини се не боје проклетства што су свети Оци проклели све оне који се усуде да покваре ред Пасхалије ( слављења ВАСКРСА )! На жалост и многи православни народи ( осим Срба и Руса ) покварише ред календара и одоше са западњацима у пропаст. 

Једне године појавио се сјајан Крст преко целе Атине на православни Крстовдан, а не на католички. Али бадава, кад су многи Грци остали слепи и неосетљиви. Наши Срби не примише нов календар, али на жалост све празнике рачунају по ШВАПСКОМ календару! Душе им заслепиле па и не виде Србски календар, ма да се све службе служе из књига записане по правом , ПРАВОСЛАВНОМ календару. Како је то ружно кад Срби па и свештена лица, кажу да је Божић 7 јануара, а не 25. децембра. Код правих Срба прво долази Божић па нова година, а код Шарлатана обратно, прво нова година па Божић. Тако и за све празнике наопако говоре. Примакло се антихристово време и он лови полако и правоверне. Господ се пита-'' Е ДА ЛИ ЋУ НАЋИ ВЕРУ НА ЗЕМЉИ, ''- када дође по други пут на земљу? Вера се у људима полaко гаси. Благо томе ко остане веран до краја свога живота, он ће стати са десне стране Господу своме на дан Страшнога Суда, и наследице Вечно Царство које је Он припремио онима који Га љубе. 

Схиархимандрит Гаврило ( Димитријевић )