Чудо Свете Марине, исцељење Андреја Василиу са Кипра
У октобру 2000, породица Василиу из Лимасол са Кипра, доживели су следеће чудо.
У Грчкој они су добро познати са телевизијских програма јер су тражили донатора за њиховог дечака Андреја, који је патило од леукемије. Донатор је заиста пронађен и родитељи су почели припреме за њихово путовање у Хјустону, Тексас САД, где је трансплантација коштане сржи требала да буде извршена. Поврх свега они су се молили Исусу Христу да спасе њиховог дечака.Пре него што су отпутовали у САД родитељи су чули за чуда Св. Марине и позову телефоном манастир Св. Марине који се налази на острву Андрос у Грчкој тражећи Њен благослов за операцију. Настојатељ манастира, Архимандрит О. Кипријан обећа им да ће се молити Светој Марини. Он је блгословивши их пожелео да Св. Марина буде са Андрејом у операционој сали и да му помогне. Са благословом Старца Кипријана и јаком вером да ће Св. Марина заиста помоћи, породица Василиу се запутила у САД.
Након неопходних тестова пре операције које је Андреј морао да прође, био је одведен у операциону салу. На кратко време пре почетка саме операције, хирургу који је требао оперисати Андреја дошла је у посету жена. Она се представила као Андрејев доктор и затражила да јој се дозволи посматрање операције. Разговор који је уследио показао је да је та жена заиста доктор. Међутим, хирург је одговорио да 'лекари споља' не могу да буду присутни у операционој сали и да је такав пропис његове медицинске екипе ' да лекара који нису у тиму не могу бити укључени у таквој деликатној операцији. Међутим, упорност те жене је уверила хирурга да јој дозволи учествовање у операционој сали. Али пре тога, он је замоли да остави своје координате [вероватно, акредитивно писмо] на администрационом столу. Непозната лекарка учини како је хирург рекао, а затим је ушла у операциону салу са хирургом. Током рада, дала је неколико упутстава у погледу напретка поступка. Операција је добро протекла и на крају је хирург се захвалио жени „лекарки“ и изашао из операционе сале.
Андрејеви родитељи одмах су дошли да се распитају о исходу операције, хирург је одговорио да све добро прошло, додајући да не разуме зашто су довели Андреја овде, када он има тако доброг доктора. Родитељи су били веома изненађени и одговорише да они нису довели никаквог доктора са њима. Хирург је инсистирао, рекавши им када је изашао из операционе сале Андрејев доктор је тамо остао мало дуже са остатком оперативног тима и због тога, вероватно је и даље у близини. Предложио им је да је потраже. Потрага за њом се показала бесмисленом, као да жене "доктора" нема нигде около. Родитељи су закључили да мора да је неки лекар из Грчке или са Кипра, одлучио да допутује у САД како би допринео овој деликатној операцији. Они су изразили жељу да сазнају ко је она тако да могу да јој се захвале, на хирургов предлог су отишли у управу до административног стола да провере њене информације.
То је било крајње изненађење када су прочитатали да се непозната жена потписала са именом „Марина из Андроса“ . Сузе захвалности и радости напунише њихове очи када су се сетили Старчевих речи у манастиру како је рекао да жели Андреју присуство Св. Марине у операционој сали да му помогне. Андрејеви родитељи су поделили са медијима њихову радост о успешној операцији и Андрејевом опоравку и чуду које су примили. Василиу породица се заветовала да ће цела породица сваке године долазизити у манастир о празнику Свете Марине, а Старац Кипријан каже да породица долази сваког лета из Лимасола на Андрос да се захвалим Светој Марини за Андрејево исцељење.
Чуда која чине светитељи никада нису престале да се одржавају у православној цркви. Са овим чудима, Господ наш Исус Христос помаже нам да градимо веру.
Чудо Св. Марине, исцељење Ирене Ифанти из Атине
Чудо се десило у Јулу 2006, када су доктори установили узнемирујуће знакове рака, Ирена је тада била 28 година и мајка трогодишњег детета.
Иренина мајка је била исцељена годину дана раније на Андросу за време Свете Литургије
и постарала се да доведе и своју кћерку Старцу Кипријану у Манастир Св.Марине да је утеши духовним саветом. Старац је рекао да она мора на операцију али мора да се смири јер Света Марина ће бити са њом. Вративши се у Атину, отишла је на преглед у Болницу Св.Саве, резултати су показали да она има рак штитне жлезде.
Рак се све више ширио и операцијски захват је био хитан. Поново су отпутовали у Андрос, тада Старац Кипријан рече забринутој мајци; “Света Марина је тебе излечила од рака, зар мислиш да ће твоју кћер напустити?“ Тада јој даде парче платна натопљеног освећеним уљем из кандила чудотворне иконе Св.Марине и заповеди да то буде уз њу за време оперције. Старац јој даде још и слаткише пре одласка рекавши; „ Када поново дођете, ви ћете донети слаткише“, и вратише се у Атину.
За време операције дешавало се следеће чудо. Хирург је сведочио након операције да је његова рука у једном моменту била вођена на ифицирано ткиво које доктори нису ни дијагнозирали, то је била веома добро скривен предео ткива који је успешно отклоњен. Уствари, по речима доктора цела операција је била успешна да његова рука није била вођена ка том непримећеном месту, Ирена би била принуђена да поново подлегне другој операцији да се рак отклони.
Пет сати након операције, када је почела да се опоравља нешто је кренуло наопако. Она је почела да се осећа утрнулост и огроман бол у телу. Њено стање се све више погоршалаво, поново су је увели у операциону салу. Прикључена на цеви, једва да је могла да се помери или говори због утрнулости, и најгоре од свега њен дах је почео да бледи. Она је хтела да затражи од лекара више кисеоника, али она није била у стању због цеви и укочености.
На крају Ирена је почела да осећа одвојеност од свог тела и пронашла се у екстремнном мраку, болове више није осећала. Померала је руке, али је тама била тако велика да их није могла ни видети ни чак померајући рукама испред лица. То је било усамљено и безнадежно место, причала је касније. Она је хтела да се моли Богу да јој помогне, али је говорила да није могла да се моли, јер то је место одише неприсутношћу Божијом . Не осећајући прави смисао времена тамо, она је веровала да је тамо провела сате и дане на крају и дошла до закључка да се упкојила и вероватно је у паклу због својих грехова. Ово је учинило безнадежно и очајно све док није чула глас. Она је тада повикала: "Свети Марино! ја могу да дишем!" рекавши то осетила је да се вратила у своје тело.
Ирена пробудивши се угледала је окружена око себе 6-8 лекара и машине око ње. Дисала је нормално и није осећала бол. Она се у потпуности опоравила и данас нема рак. Хирурзи су јој саопштили да је умрла и да се вратила- један је чак рекао: "Ирена је васкрсла!
Нема коментара:
Постави коментар